Policistični jajnici dijagnoza, lečenje i saveti ginekologa – Ass. Dr Slađana Mihajlović spec. ginekologije i akušerstva, rukovodilac bolnice za ginekologiju i akušerstvo
Sindrom policističnih jajnika najčešći je endokrinološki poremećaj kod žena u reproduktivnom dobu i među glavnim je uzrocima neplodnosti. Predstavlja čest hormonski poremećaj i ima ga oko 6-10% žena u reproduktivnom periodu, što je period posle prve i pre poslednje menstruacije.
Politički izmenjeni jajnici mogu se naći kod plodnih žena, sa ili bez pojačane maljavosti, kod neplodnih žena sa redovnim menstrualnim ciklusom, pa čak i kod žena sa neurednim krvarenjem iz materice.
GLAVNI SIMPTOMI POLICISTIČNIH JAJNIKA
- Izostanci menstruacija
Prvi i najčeći znak ovog poremećaja je retko javljanje menstruacija. Žena koja tokom godinu dana ima samo 8 ili manje menstruacija (a prošlo je više od dve godine nakon prve menstruacije), treba da se javi ginekologu na ispitivanje. Nekad ove žene imaju ciklus od oko 40 dana i više, nekad menstruacije izostanu po 3-4 meseca, a ponekad se javljaju učestala i oskudna krvarenja ili jako obilna krvarenja. Otkriva se najčešće već u doba adolescencije (do 19.godine), ali se može javiti i kasnije u životu, zbog ekstremne gojaznosti. Uzroci ovakvog ciklusa mogu biti i drugi, što se procenjuje na osnovu još nekih ispitivanja.
- Gojaznost
50-60% ovih žena/devojaka su gojazne
- Pojačana maljavost, ponekad i opadanje kose, bubuljice- akne, masna koža i kosa
Zbog viška muških hormona u krvi, javlja se kod oko ¾ ovih žena. Nemaju sve žene sve ove simptome, ali je dovoljno bar dva da se postavi dijagnoza. Dakle, izražena maljavost, poremećen ciklus, gojaznost i sterilitet znaci su sindroma policističnih jajnika. Ultrazvučnim pregledom utvrđuje se postojanje ovog sindroma, a nakon odgovarajućih analiza postavlja se i definitivna dijagnoza. Bez obzira da li su jajnici uvećani ili ne, za sve policistične jajnije karakteristično je prisustvo brojnih malih cisti veličine najčešće 2 do 6 mm, uvećanje centralno postavljene strome (središta jajnika) i zadebljana kapsula. Ovakav jajnik naziva se i hiperandrogeni ovarijum jer je sinteza muških polnih hormona (androgena) u njemu višestruko povećana.
USPOSTAVLJANJE DIJAGNOZE
Posetom ginekologa utvrdiće se anamneza o učestalosti menstruacija, merenjem telesne težine doći ćemo do indeksa telesne težine (BMI), izmeriti krvni pritisak i obaviti pregled. Ispitivanjem hormona i nivoa masti u krvi kao i sklonost ka dijabetesu dolazi se do preciznijih podataka o pacijentkinji. Ultrazvučnim pregledom jajnika i materice proveriće se da li jajnici imaju puno sitnih folikula koji ga neretko i povećavaju. Folikuli su sitne „komorice“ u kojima se razvijaju jajne ćelije i u pubertetu devojka ih ima oko 400.000, ali se oni ne vide svi. Svakog meseca, jedan folikul počinje da raste i kad dostigne oko 20mm, on prsne i zrela jajna ćelija izlazi iz njega što dovodi do ovulacije.
Ostatak folikula se „izduva“, i nastaje „žuto telo“ koje luči hormon progesteron i na kraju nestane. Kod sindroma policističnih jajnika folikul počne da raste, ali samo do oko 10mm i tu zastane, što znači da nema ovulacije niti menstruacije.
I tako oni stalno rastu samo pomalo, tu ostaju, nakupljaju se i ti stini folikuli nisu prave ciste ni tumori, ali jajniku daju izgled sunđera koji se vremenom povećava zbog njihovog sve većeg broja.
Ponekad se od ovih folikula napravi veća „vodena“ cista jajnika. Ako se na ultrazvuku vidi slika ovakvih jajnika, a žena nema nikakve druge simptome, onda to nije sindrom policističnih jajnika (u oko 20% slučajeva).
S INDROM POLICISTIČNIH JAJNIKA NAJČEŠĆI JE ENDOKRINOLOŠKI POREMEĆAJ KOD ŽENA U REPRODUKTIVNOM DOBU I MEĐU GLAVNIM JE UZROCIMA NEPLODNOSTI.
LEČENJE
Lečenje je pre svega uslovljeno željama pacijetkinje i njenim reproduktivnim statusom (da li je trudnoća u planu). Neuredni menstralni ciklusi leče se primenom kombinovanih kontraceptivnih pilula (koje sadrže i estrogen i progesteron) ili samo gestagenih preparata (koje sadrže samo sintetski progesteron).
Pojačana maljavost se leči primenom lekova iz grupe kontraceptiva, ali onih koji kao komponentu imaju antiandrogen (za smanjenje lučenja muških polnih hormona) ili primenom lekova sa čistim antiandrogenim dejstvom.
Neplodnost se leči lekovima za stimulaciju ovulacije, lekovima za smanjenje IR, vitaminom D, a samo ponekad i operativno, laparoskopskim putem dijatermijom kapsule jajnika (ovarijalni driling). Kod stimulacije ovulacije policističnih jajnika posebno treba biti oprezan da se kao odgovor na stimulacije ne razvije sindrom hiperstimulacije – doze lekova kod stimulacije ovulacije ovakvih jajnika moraju biti precizno odmerene. Terapija koja se uvodi pacijentkinji je u skladu sa njenim potrebama i proceni lekara specijaliste, a preporučljivi su preparati koji utiču na smanjenje insulinske rezistencije, uspostavljaju hormonsku ravnotežu, regulišu menstrualni ciklus i ponovno uspostavljanje ovulacije, utiču na kvalitet jajnih ćelija i regulišu lipidni status.
POSLEDICE POLICISTIČNIH JAJNIKA
Ukoliko se zanemare simptomi i ništa ne preduzima, posle izvesnog broja godina kod nekih žena se mogu javiti posledice u vidu insulinske rezistencije, što može dovesti do šećerne bolesti (dijabetes tip II). Insulin je hormon koji luči pankreas i koji omogućava našim ćelijama da iskorist glukozu glukozu – šećer. Kada kod ovog poremećaja postoji insulinska rezistencija odnosno slabija osetljivost ćeija na insulin, pankreas mora da luči sve više insulina da bi to nadoknadio i na kraju se iscrpi i luči se nedovoljno ovog hormona, pa tako nastane šećerna bolest. Višak insulina takođe može dovesti do povećanog lučenja muških hormona.
Mogu se javiti i neke kardiovaskularne bolesti poput povišenog krvnog pritiska, kao i povišen nivo triglicerida i snižen nivo „dobrog“ holesterola (HDL) Ne smemo zanemariti i infertilitet koji se manifestuje problemima sa zatrudnjivanjem, pojava spontanih pobačaja, komplikacije u trudnoći poput gestacionog dijabetesa i povišen krvni pritisak u trudnoći. Sindrom policističnih jajnika uzrokuje i obilna krvarenja, displazije težeg stepena materične sluzokože i u nekim slučajevima i karcinom materice. Od psihičkih posledica mogu se pojaviti depresija i anksioznost.
POLICISTIČNI JAJNICI I NEPLODNOST
Žene sa ovim poremećajem možda neće imati nikakvih problema da ostanu trudne, ali postoji mogućnost da teže zatrudne, jer neredovne ovulacije utiču na broj i redovnost produkcije jajnih ćelija. Povećana je sklonost spontanim pobačajima i komplikacijama u trudnoći kao što su gestacijski dijabetes ili povišen krvni pritisak, što može ugroziti i majku i bebu. Na svu sreću, postoje lekovi kojima se stimuliše odnosno izaziva ovulacija – sazrevanje jajne ćelije.
SAVETI GINEKOLOGA
Najvažnije u procesu lečenja je prilagođavanje režima ishrane. Na prvom mestu je normalizacija telesne težine, jer gojazne žene uz telesnu aktivnost mogu skinuti višak kilograma. Pacijentkinjama sa insulinskom rezistencijom preporučuje se smanjenje unosa rafiniranih ugljenih hidrata na minimum, a prvenstveno se misli na kolače, sladoled, sokove, slatkiše. Kao zamena preporučuju se kompleksni ugljeni hidrati sa visokim sadržajem vlakana poput integralnog hleba i testa, smeđi šećer (malo), ječam, ovas.
Takođe treba smanjiti i unos nekih masti i izbegavati namirnice pržene na ulju. terapija lekovima se određuje u zavisnosti od doba života, ispitivanja insulinske rezistencije i potreba u tom periodu kao što su želja za zaštitom od trudnoće ili želja za trudnoćom, kao i zavisno od intenziteta postojećih simptoma.
Kontraceptivne tablete sa sintetskim estrogenom i progesteronom obezbeđuju redovna i normalna krvarenja, štite od trudnoće, smanjuju nivo muških hormona u krvi, a takođe štite materičnu sluzokožu od izloženosti prevelikim količinama sopstvenog estrogena i „čuvaju“ jajnik od povećavanja – tako da njihova višegodišnja upotreba čak smanjuje učestalost javljanja raka tela materice i jajnika za oko 50-60% . Progesteron se preporučuje u drugoj fazi ciklusa.
Ukoliko je sintetski estrogen, koga ima u kombinovanim pilulama, zabranjenkontraindikovan (povišen krvni pritisak, gojaznost preko BMI 35 , žene starije od 35 godina koje su pušači i još neke) sintetski progesteron će obezbediti redovna krvarenja i štititi materičnu sluzokožu, ali on ne utiče na bubuljice i maljavost. Ukoliko postoji insulinska rezistencija, preporučuje se pravilna ishrana i specifični lekovi.
Tačan uzrok sindroma policističnih jajnika je nepoznat. Postoje studije koje govore kako je sindrom policističnih jajnika nasledan. Kao što kod nekoga postoji genetska predispozicija za dijabetes, tako može postojati i za sindrom policističnih jajnika. Podaci iz brojnih studija pokazuju da su povišeni nivoi insulina nezdravi i doprinose povećanju proizvodnje androgena, pogoršavajući tako simptome sindroma policističnih jajnika od kozmetičkih pitanja do neplodnosti i na kraju povećanog rizika od raznih vrsta raka i bolesti srca.
Tretman ovog stanja je individualan i zavisi od simptoma koje prouzrokuje, kao i cilja pacijentkinje. Iako je čest uzrok subfertiliteta, raznim metodama lečenja, od onih jednostavnijih do kompleksnijih se postižu vrlo dobri rezultati. Postavljanje dijagnoze ovog poremećaja ne treba da vas potpuno obeshrabri i da pomislite da će vam se desiti sve one loše posledice koje su ovde nabrojane. Savetuju se redovne kontrole ginekologa koje su od velikog značaja za praćenje vašeg stanja i očuvanje vašeg zdravlja.